O hrani

Kaži mi šta jedeš i reći ću ti kosi. To je moj stav o hrani.

Hrana za mene predstavlja nešto mnogo više od goriva  koje ljudski organizam koristi. Ona je čini mi se jedna od retkih stvari koja ljude uvek  i svuda povezuje. Gde god sam živela uvek sam prva poznanstva sklapala sa ljudima u restoranu, na kafi i sl. Hrana govori o našom poreklu, kulturi i higijeni života. I nudi beskrajno mnogo mogućnosti za ispoljavanje kreativnosti.

Naša porodica svoju ishranu bazira na povrću, žitaricama od celog zrna, ali i proteinima životinskog porekla. Da, mi konzumiramo i meso, kefir i jaja, ali se trudimo da vodimo koliko je moguće računa o njiohovom poreklu i da ih ne jedemo svaki dan.

Ono od čega najviše pokušavam da sačuvam svoju decu jesu industrijske preradjevine svih kategorija. Petra se već sada toliko plaši da proba žvakaću gumu i ja sam vrlo happy zbog toga. Trudim se da makar jednom dnevno imamo jedan zajednički porodični obrok tokom koga možemo da jedni sa drugima podelimo doživljaje, brige,savete i slično. Na tom ritualu insisitrao je i moj tata dok sam ja odrastala i sada ja nastavljam po njegovom šablonu. Zajednicki ručak je magnet koji drži porodicu na okupu.

Close