Bento bako iliti bento box ustvari predstavlja japansku kutiju za ručak.
Šta je ono što razlikuje jednu bento kutiju od obične kutije za ručak i ima li uopšte istinske razlike izmedju obične kutije za ručak i japanskog bento box-a?
Glavna karakteristika japanske bento kutije jeste da je ona nutritivno izbalansirana u smislu da uvek sadrži proteine, ugljene hidrate, voće i povrće i da uvek izgleda šareno.
Druga njena karakteristika jeste da je ekonomična u smislu da nam je uvek isplativije da je sami napravimo kod kuće nego da obrok kupujemo u supermarketu ili restoranu.
I još jedna karakteristika je dobre bento kutije jeste da je ona ponovo upotrebljiva.
ŠTA JE POTREBNO DA SE NAPRAVI JEDNA BENTO KUTIJA?
Da biste napravili jednu bento kutiju potrebna vam je pre svega kutija za ručak od što je moguće manje štetnog materijala. U Japanu ljudi uglavnom nose kutije od bambusa i nerdjajućeg čelika, ali naravno da su u upotrebi i kutije od plastike.
Pored kutije ono što je ovde vrlo korišćeno u pripremi jedne bento kutije jesu pregradice za kutije kojima se odvajaju različite grupe namirnica. One se obično dobijaju kao sastavni deo same kutije, ali u praksi postoji puno improvizacije na tu temu – npr. mnogi ljudi koriste silikonske kalupe za kolače kao posudice za različite sastojke.
KOJI SU GLAVNI SASTOJCI JAPANSKOG BENTO BOX-A?
Proteini – u jednoj bento kutiji uvek se nalazi meso, riba, jaje ili neki morski plodovi. Od mesa piletina i mleveno meso su najčešći sastojci, a od ribe domira losos, kao i skuša.
Ugljeni hidrati – riža je tu naravno glavna, ali često se upotrebljavaju i soba nudle (nudle od heljde), udon nudle (nudle od pšenice), slatki krompir, kukuruz i slično.
Povrće – šargarepa, edamame, brokoli , luk, patlidžan, boranija, asparagus i bundeva su najkorišćeniji sastojci bento kutijica.
Voće – iako ja retko stavim voće u bento kutiju svoje dece, mame najviše vole da deci dodaju malo bobičastog voća, mandarina, jabuka ili groždja.
Dodatne opcije uključuju tofu, alge, koren lotusa, fermentisano povrće, orašasti plodovi a od umaka, začina i soseva ovde se najčešće koristi miso pasta, susamovo ulje, wasabi pasta, javorov sirup i bonito flekice.
Kada se malo bolje pogleda i razmisli možda i nema neke baš suštinske razlike izmedju japanske bento kutije i kutije za ručak koju je napravila neka mama u Beogradu, ali ono što bih ja ipak izdvojila kao neke razlike ipak tipične za japansku varijantu kutije za ručak su sledeće stvari:
- Princip DUGE – sto je bento kutija šarenija, to je interesantnija i u nutritivnom i u estetskom smislu.-
- Princip PLANIRANJA- japanske mame kutiju prave planski tako da njen sadržaj planiraju krajem jedne nedelje za svaki radni dan sledeće nedelje i masu sastojaka skuvaju unapred i onda ih svako jutro samo pune kada deca ili supružnici ili one same krenu put škole, posla i sl.
- Princip STISKANJA – svi sastojci su tako stisnuto upakovani u bento kutiju kako bi teže došlo do mešanja sastojaka i izlivanja.
- Princip DEKORACIJE – japaski narod ima nepogrešiv osećaj za estetiku, pa tako je i sa BENTO kutijicama. Svako ko sa voljom i ljubavlju pravi bento box uvek će dodati neki final touch u estetskom smislu – nekad su u pitanju samo kontrastne boje namirnica, nekad specifično izrezbareno povrće i slično.